Pametna kuća je pojam koji se u poslednje vreme često koristi i čije se značenje meša sa značenjem “zelene kuće”,  “pasivne kuće” i “energetski efikasne kuće”.

Postoji više sličnih definicija pametne kuće, ali navešćemo ovde samo nekoliko, koje donekle rasvetljavaju navedeni pojam.

Pametna kuća je multidisciplinarni projekat sa ciljem poboljšanja kvaliteta života, pojednostavljivanja dnevnih obaveza, smanjenja štetnog uticaja okoline (buke, svetlosti, toplote/hladnoće, zagađenog vazduha) i obezbeđivanja zdravijeg i udobnijeg života u kući. Multidisciplinarnost se ogleda u združenom delovanju arhitekata, građevinskih inženjera, mašinskih inženjera i tek na kraju elektro-inženjera, tokom svih razvojnih faza od projektovanja do izvođenja.

Jedna druga definicija kaže da je pametna kuća objekat koji se dinamički prilagođava promenama klime i korišćenja (tj. potrebama i zahtevima vlasnika ili korisnika kuće), a da se prilikom realizacije ovih dinamičkih promena energija dovodi samo gde, kada i koliko je potrebno.

Možda najčešća definicija pametne kuće kaže da je to objekat kojim se može upravljati odsvuda (iz same kuće lokalno i daljinski putem računara (Interneta) i/ili preko mobilnog telefona).

Uporedimo li ove definicije sa pojmom zelene kuće, koji kaže da je to objekat sa idealnim unutrašnjim uslovima komfora, sa minimalnim negativnim uticajem na ekologiju i sa maksimalnom energetskom efikasnošću, nameću se sličnosti i razlike.

Definicija pasivne kuće je da je to energetski efikasna zgrada koja se sama zagreva i hladi. Za pasivne zgrade u Evropi preduslov za ovo svojstvo jeste da godišnje potrebe u energiji za grejanje budu manje od 15 kWh/(m2a), a da potrošnja ukupne primarne energije za sve potrebe stambenog prostora (za grejanje, toplu vodu i električnu energiju za domaćinstvo) ne premaši 120 kWh/(m2a) . Termički komfor u “pasivnoj kući” obezbeđuje se pasivnim merama koliko god je to moguće – dobrom izolacijom, dobrom zaptivenošću, kontrolisanim prirodnim vetrenjem, izmenom toplote, pasivnim korišćenjem sunčeve energije i toplote oslobođene unutar kuće. Dodatni energetski zahtevi mogu biti kompletno pokriveni korišćenjem obnovljivih izvora energije: geotermalnom, solarnom i energijom vetra.

Pomalo zbunjujuće deluju sve ove definicije, jer je teško povući jasnu granicu između zelene, pasivne i pametne kuće. U suštini, prave granice i nema. Zaista “pametna” kuća treba da bude i pasivna i zelena i aktivna, gde se pod “aktivnošću” podrazumeva postojanje inteligentnih i “komunikabilnih” električnih instalacija, koje omogućavaju maksimalan komfor svome vlasniku i koje umesto njega donose neke odluke (aktivno deluju).
1
Aktivno delovanje pametne kuće može se objasniti na primerima koji slede.
Topao je letnji dan, izašli ste iz kuće i zaboravili da spustite roletne. Kada sunce obasja fasadu zgrade na kojoj se nalaze vaši prozori, roletne će umesto vas spustiti vaša pametna kuća. Stižete na posao, uključujete svoj računar i ouuups, “da li sam isključila peglu?” proleti vam kroz glavu. Ulogujete se preko svog username i password-a na server u svojoj kući i jednim klikom miša isključite utičnicu za peglu. Po povratku zatičete prijatan, zamračeni stan, koji se nije pregrejo. Ulazite u kupatilo a svetlo se automatski pali. Senzor prisustva vas je detektovao i preko aktora za svetlo upalio je svetlo umesto vas. Ulazite u kadu, kupate se, a potom uključujete veš mašinu. Komšinica vas poziva na kafu, a vi izlazite iz kuće, samo sa mobilnim telefonom. U međuvremenu mašina za veš se kvari i pod vašeg kupatila se puni vodom. Senzor curenja detektuje poplavu, a na vaš mobilni stiže poruka upozorenja-poplava u kupatilu. Ventil za dovod vode se zatvara i vi imate dovoljno vremena da intervenišete, a parketi u vašem stanu više nikada neće biti beznadežno uništeni. Vreme se menja. Oblaci se navlače na nebo i počinje jaka letnja oluja. Udari vetra i kiše su sve jači i jači. Da vam se roletne ne bi razletele na komade vaša pametna kuća ih podiže. Konačno, nevreme prestaje i vi otvarate prozore da u sobu udje prirodna svežina. Fen koil koji je do tada hladio vašu sobu prestaje sa radom.Energija se štedi kad god je to moguće, a o tome brine vaša kuća. Veče je palo na krovove grada, završili ste s obavezama za danas i zaslužili predah. Pritiskom na touch panel, na zidu vaše dnevne sobe, pametna kuća pravi ambijent za gledanje videa. Roletne se ponovo spuštaju, svetlo se prigušuje, temperatura u sobi se postavlja i održava na 23°C, a vaš “home video” počinje sa radom. Uživancija! Fali samo jedan robot koji bi doneo rashladjeno piće. Uostalom, za to vam mogu poslužiti i vlastita deca.

Prethodna priča je ilustrovala samo mali deo mogućnosti pametne kuće. Granicu postavlja samo vaša mašta i dubina vašeg novčanika. Šta je to što želite da vaša kuća radi za vas treba da definišete pre nego što udjete u poduhvat “izgradnja pametne kuće”. Naravno da možete da se predomislite. To je jedna od prednosti inteligentnih instalacija. Ništa nije do kraja fiksno ožičeno. Pored hardvera postoji i softver, koji vam nudi mogućnost promene, kombinovanja i ponovnog uspostavljanja logičkih i funkcionalnih  veza između elemenata kuće. Jasno je da ovi elementi moraju biti međusobno povezani u nekakvu komunikacionu mrežu. Od izabranog sistema kućne automatike zavisi fizički sloj veze (optički kabl; upredena parica; koaksijalni kabl; energetski kabl samih električnih instalacija ili bežična veza) kao i tip arhitekture (centralizovana, distribuirana ili hibridna). Elementi kućne automatike se u najširem smislu mogu podeliti na kontrolere (hardverske ili softverske), senzore i aktuatore. Način na koji je “inteligencija” kuće radspodeljena među ove tri grupacije određuje vrstu arhitekture.

Kod centralizovane arhitekture centralni kontroler prihvata i obrađuje informacije dobijene od senzora i na osnovu toga generiše upravljačke aktivnosti (izdaje komande) za aktuatore.

Kod distribuirane arhitekture “inteligencija” kuće radspodeljena je između senzora i aktora. Ne postoji centralni hardverski kontroler, a komunikacioni način povezivanja između aktora i senzora se odvija preko magistrale (bus-a).

Hibridna arhitektura  predstavlja kombinaciju centralizovane i distribuirane arhitekture.
Najrasprostranjenije komunkacione i upravljačke mreže za kućnu automatiku su:

  • C-Bus (protocol)
  • Konnex
  • Lonworks
  • X10
  • ONE-NET
  • EIB
  • EHS
  • BatiBUS
  • ZigBee
  • EnOcean
  • SCS BUS – OpenWebNet

Na našem tržištu najčešće se možete sresti sa Lonworks-om kao predstavnikom centralizovane i hibridne arhitekture i sa Konnex i EIB mrežama, kao predstavnicima distribuirane arhitekture.
Sistemi kućne automatike se primenjuju na grejno-klimatizacione sisteme kuće, sistem osvetljenja (prirodnog i veštačkog), alarmni sistem, protivprovalni i protivpožarni sistem, sistem video nadzora, audio i video sistem kuće, kao i na interkom sistem kuće i na sistem za upravljanje kućnim robotima.
Iako je broj realizovanih pametnih kuća u Srbiji izuzetno mali, već u bliskoj budućnosti očekuje se ekspanzija ovakvih objekata, kao posledice rastućih potreba za energetski efikasnim i zelenim objektima kao i potreba za maksimalnim komforom koji će sve veći broj korisnika moći sebi da priušti.

NARODNA BANKA SRBIJE NA SLAVIJI

Zgrada Narodne banke Srbije na Slaviji je impozantno moderno zdanje, od oko 53.000 kvadrata.

Zgrada Centralne banke podignuta je sa četiri podzemne i 11 nadzemnih etaža i projektovana je po principima  takozvane “pametne” zgrade.

U ovaj objekat  je ugrađena najsavremenija oprema za sigurnosne sisteme,  KGH regulaciju, telekomunikacione sisteme,  kontrolu  pristupa,  kontrolu osvetljenja, multimedijalne sisteme, sisteme  kontrole električne energije,  sistem strukturnog kabliranja,  IP mreža i internet , upravljanje i vizuelizaciju, integralni BMS software i sisteme za objekte posebnih namena.

Prema prvobitnom projektu, ovo zdanje je trebalo da bude mnogo luskuznije i skuplje.

Od toga se, međutim, odustalo i više se išlo na funkcionalnost. Tako su u podzemnom delu od 17.000 kvadrata smešteni trezori, skladišta, parking, dva skloništa,štamparija…

Na 11 spratova, pored kabineta za tri viceguvernera i kancelarijskog prostora na 10.000 kvadrata, našli su se višenamenska sala sa 200 mesta, biblioteka sa čitaonicom i depoom knjiga, trezorsko poslovanje i trezor za numizmatiku, kao i centri za upravljanje objektom, obezbeđenje, restoran i kuhinja…

OBJEKAT PRAVOSUDNIH ORGANA REPUBLIKE SRBIJE
Nemanjina ulica br. 9, Beograd, SRBIJA

Za ovaj objekat, površine 30.000 m2,  izvršena je kompletna rekonstrukcija i adaptacija. Za upravljanje i nadzor nad radom sistema KGH, kao i za upravljanje osvetljenjem zgrade projektovan je centralni sistem za nadzor i upravljanje tzv. BMS (Building Management System).  Rad preko sistema za nadzor i upravljanje, t.j. automatski rad je osnovna opcija za rad sistema grejanja, ventilacije i klimatizacije, u svemu prema specifičnim zahtevima tehnologija o kojima se radi. Instalacijom unutrašnjeg opšteg osvetljenja (stepenište, hodnici, garaža) i osvetljenja fasade se takođe upravlja i vrši nadzor.

Svi holovi, predliftovski prostori i sva stepeništa se upravljaju preko nadzornog sistema. Nadzorno-upravljački sistem je realizovan preko umreženih kontrolera koji prikupljaju i obrađuju statuse i merenja relevantnih fizičkih veličina kao što su temperatura, pritisak, relativna vlaga, na osnovu kojih se donose odluke o pokretanju odgovarajućih aktuatora i izdaju odgovarajuća upozorenja, obaveštenja i alarmi. Zahvaljujući postojanju BMS sistema omogućene su znatne uštede energije (jedna od klima komora, koja snabdeva svežim vazduhom salu za sastanke, ubacuje svež vazduh samo kada sensor CO2 pokaže da unutra ima ljudi, u suprotnom  vazduh se recirkulira), a svetlo se pali i gasi po dnevnom vremenskom rasporedu, vezanom za doba dana (jutro, veče, noć) kao i kalendarskom rasporedu (radni dani/vikend i praznici).

POSLOVNO STAMBENI KOMPLEKS “ETB – TERAZIJSKA TERASA”

Ovaj objekat, popularno nazvan B2; smešten je u strogom centru Beograda i po svim svojim karakteristikama predstavlja pametnu zgradu.  Površina objekta je 25.000 m2, a struktura objekta je takva da su 4 etaže podzemne, a na njih se nastavlja nisko prizemlje, prizemlje i 6+4+2 sprata.

Zgrada je opremljena rešenjem kompanije Cisco, koje povezuje celu infrastrukturu savremenog građevinskog objekta u jednu mrežu. Njegovom primenom omogućene su kapitalne uštede od 24 odsto tokom gradnje, smanjenje operativnih troškova i do 30 odsto i smanjenje troškova električne energije do 40 odsto.

To rešenje je revolucionarno u odnosu na tradicionalni sistem gradnje zgrada, koje funkcionišu po principu različitih razdvojenih sistema, kao što su osvetljenje, protivpožarna zaštita, električna energija, video-nadzor, Internet, telefon, interfon, ventilacija. Cisco tehnologija omogućava da se svi sistemi povežu u jednu mrežu povezanu Internet-protokolom (IP), tako da stanar ili korisnik poslovnog prostora može sa jednog mesta da upravlja svim sistemima (struja, grejanje, bežični Internet, klimatizacija).

POSLOVNI KOMPLEKS EDB i EPS

Na Novom Beogradu niče poslovna zgrada EDB-a i EPS-a, površine 46.000 m2.  Projektovana je izgradnja četiri objekta:

Objekat A        – TS 110/10 kV sa pogonsko poslovnim delom

Objekat B        – poslovni deo objekta

Objekat C        – garaža

Objekat D        – sklonište

Objekti A i B su povezani veznim prostorima (mostovima) od prvog do trećeg sprata.

Primarna namena objekta A je trafo stanica, ali većinski deo prostora je namenjen poslovanju (spratovi objekta A i objekat B).

Za sistem nadzora i upravljanja projektovan je savremeni, modularni mikroprocesorski sistem, koji pokriva zahteve KGH sistema, osvetljenja zgrade (kako unutrašnjeg, tako i spoljašnjeg i dekorativnog), tehnoloških prostora („data“ centara i dispečerskog centra), a u pojedinim tačkama vrši se integracija klasičnog BMS sistema sa sistemom kontrole pristupa, video nadzora i protivpožarne zaštite.

Piše: Jasmina Tomić Vasilić, dipl.el.ing.


Više informacija: Mašinoprojekt KOPRING, Dobrinjska 8a, 11 000 Beograd, Tel.011/36 35 872, http://www.masinoprojekt.co.rs