Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća, koji zajedno sa Beogradskim sajmom ove godine obeležava 80. godišnjicu svog prvog rođenja (1937) i 60. godišnjicu drugog (1957), elitna je sajamska manifestacija takvog profila u ovom delu evropskog kontinenta i najznačajniji regionalni razvojno-tehnološki događaj.

Od 15. do 19. maja, pod svodovima Beogradskog sajma i pod sloganom “Tempo budućnosti” okuplja se više od 500 domaćih i stranih, direktnih i indirektnih izlagača i drugih učesnika iz tridesetak zemalja – Srbije, BiH, Austrije, Bugarske, Češke, Hrvatske, Italije, Makedonije, Kine, Nemačke, Koreje, Rusije, Slovenije, SAD, Slovačke, Turske, Tajvana (NR Kina), Turske, Francuske, Finske, Konga Brazavil, Kanade, Kipra, Poljske, Švedske, Rumunije, Belgije, Holandije, Japana, Velike Britanije… Neke od njih, poput Češke Republike, Slovenije, Austrije ili Hrvatske, biće predstavljene i kompletnim nacionalnim izložbama, a pod okriljem Privredne komore Srbije grupno će nastupiti i neke regionalne privredne komore, te komorske i cehovske organizacije i drugačije organizovani srpski privrednici.

Svima njima na raspolaganju je gotovo 20.000 kvm izlagačkog, izložbenog i demonstratorskog prostora da pokažu čime raspolažu, šta znaju i šta će ponuditi globalnom fondu tehničko-tehnoloških dostignuća. Utoliko ni očekivana poseta od oko 27.000, po logici stvari, “specijalizovanih” posetilaca, nije nerealna.

Podrazumeva se da je koncepcijski akcenat i ovogodišnjeg Sajma tehnike na promociji inovacija i novih tehnologija. Reč je, pre svega, o dosadašnjim dometima četvrte industrijske revolucije i pametnim fabrikama, o digitalizaciji koja je revolucionarnim promenama u razvoju i načinu poslovanja kompanija, omogućila radikalno povećanje produktivnosti i unapređenje konkurentnosti. Ne manje značajna uloga pripašće investicijama u nove tehnologije, istraživanja i ljudski kapital, a u “lokalizovanim” razmerama predmet sajamskog interesovanja biće i digitalizacija energetskog sektora i pozicioniranje Srbije kao energetskog čvorišta ovog dela Evrope, te razvoj transportnih mreža, otvaranje logističkih centara i uvođenje intermodalnog transporta, što se smatra veoma bitnim faktorom ekonomskog i socijalnog razvoja celokupne regije i integrisanja Srbije u odgovarajuće međunarodne tokove.

Stručni i prateći program, ne manje važan i raznovrstan od onog izlagačkog, biće osvetljen kapitalnim skupovima kao što su partnerska konferencija CEDEF-a (Centralno-evropski forum za razvoj) i Međunarodnog sajma tehnike, odnosno Beogradskog sajma, i ISCP 2017 – Naučno-poslovna konferencija italijansko-srpske saradnje u oblasti novih proizvodnih tehnologija (Industrija 4.0). Mašinski fakultet, na primer, organizuje seminar na temu “Strategije obnove javnih zgrada radi povećanja energetske efikasnosti – projekat EmBuild”, a više kompanija, učesnica Sajma tehnike, najavilo je demonstracije aktuelnog i atraktivnog 3D modeliranja različitim tehnologijama (roboti, laseri, CNC mašine…) itd.

Naučno-istraživački sektor biće u znaku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pod čijim se okriljem predstavljaju čak 32 naučno-istraživačke organizacije u Srbiji, koje će prezentovati svoje istraživačke projekte na kojima su radile u prethodnom projektnom ciklusu, a finansirani su od strane ovog ministarstva. Inovativni i inovatorski sektor oplemeniće i svih šest timova-finalista u nadmetanju za najbolju tehnološku inovaciju za 2016. u Srbiji…

Ako izdrži ovakav “tempo budućnosti”, kakav je sam sebi odredio, 61. Sajam tehnike će bez ikakve sumnje biti putokaz koji na pragu novih tehničkih i tehnoloških uzazova vredi slediti.