KAO POSEBNA DISCIPLINA U RAZVOJU I UNAPREĐENJU SAVREMENIH NADZORNO-UPRAVLJAČKIH SISTEMA U PROCESNOJ INDUSTRIJI A POSEBNO U OBLASTI NAFTE I GASA

Vremenom, sa globalnim razvojem i sve većom potrebom i primenom savremenih kontrolno-nadzornih sistema u oblasti nafte i gasa, gde je posebno izražena potreba za visokim nivoom sigurnosti, bezbednosti i stabilnosti rada, razvija se oblast UPRAVLJANJE ALARMIMA (ALARM MANAGEMENT) kao posebna grana.

Sve vodeće svetske kompanije u oblasti nafte i gasa sve veći značaj pridaju ovoj oblasti, kao značajnom faktoru bezbednosti i pouzdanosti rada savremenih sistema. Alarm management nastaje već sa razvojem samog alarmnog sistema u okviru projektovanja nadzorno-upravljačkog sistema i nastavlja se “oživljavanjem“, impelmentacijom i trajanjem upravljačkog sistema u realnoj upotrebi. Predstavlja unapređenje i optimizaciju automatskog vođenja kompletnog industrijskog procesa.

ALARMNI SISTEM
Prilikom razvoja samog alarmnog sistema, u okviru projektovanja kompletnog kontrolno-nadzornog sistema potrebno je da on zadovolji 4 osnovna principa:

  1. Upotrebljivost;
  2. Bezbednost;
  3. Kvalitet, performanse, monitoringa;
  4. Isplativost;

Svaki od ovih principa, pojedinačno, direktno utiče na kvalitet kompletnog alarmnog sistema.
Takođe da bi se postigao željeni kvalitet i obezbedilo ispunjenje 4 osnovna principa prilikom razvoja alarmnog sistema potrebno je znati i primeniti sve karakteristike dobrog alarma, a to su:

  1. Relevantnost (istinitost);
  2. Unikatnost (nedupliciranost sa drugim alarmom);
  3. Pravovremenost;
  4. Prioritetnost (indikacija važnosti);
  5. Dijagnostičnost (mogućnost lake identifikacije problema);
  6. Uputnost (uputiti na postupak koji treba preduzeti);
  7. Fokusiranost (vizuelno usmeriti pažnju na najvažniju temu, problem);

Nakon upoznavanja sa osnovnim principima i karakteristikama kvalitetnog alarma pristupa se aktivnostima projektovanja alarmnog sistema koje obuhvata kvalitetnu procenu rizika, ergonomiju, projektovanje individualnih alarma i njihovu integraciju, konfiguraciju kompletnog alarmnog sistema, kao i testiranje i puštanje u rad.

Po završenom projektovanju i konfiguraciji alarmnog sistema pristupa se njegovoj implementaciji, gde se javljaju nova ključna pitanja vezana za kvalitetno funkcionisanje alarmnog sistema, tj. vezana za alarmne senzore u polju. Mora se izvršiti kvalitetan izbor izmedju analognih senzora i prekidača (analognih i digitalnih signala), kvalitetno utvrditi lokacija senzora, izbor opsega senzora, ispravnost signala sa alarmnog senzora, kao i obezbediti kvalitetan prenos alarmnog signala. Ovo su sve faktori koji vrlo bitno utiču na pouzdanost rada alarmnog sistema.

Da bi jedan alarmni sistem bio kompletan i apsolutno funkcionalan, treba obratiti pažnju na još nekoliko faktora koji takođe utiču na njegovu pouzdanost kao i na korisničku optimalnost:

Funkcionalnost
Važno je obezbediti da je sistem funkcionalan i stabilan za sve uslove okruženja, odnosno definisati granicu i uslove do kojih je sistem apsolutno operativan (stabilnost i kvalitet napajanja, elektromagnetna i električna izolovanost,…).

Kvalitetan alarmni displej
Sistem mora da poseduje karakteristike kao što sledi: odličan prostoran obrazac prepoznavanja, veliki uočljivi displej, momentalni pristup informacijama, lak za upotrebu, šematski prikaz.

Kvalitetna lista alarma
Mora da poseduje listu alarma sa prikazanim svim promenama u svakoj alarmnoj tački.

Kvalitetna zvučna signalizacija
Mora da postoji zvučna signalizacija koja se generiše uz svaki alarm koji se objavljuje.

Zatim je potrebno izvršiti obuku operatera, korisnika, utvrditi procedure, procedure testiranja alarma, kao i metodologiju, plan testiranja.
Ukratko smo objasnili osnovne karakteristike alarmnih sistema i opisali šta bi jedan kvalitetan i operativan alarmni sistem trebalo da sadrži.

ALARM MANAGEMENT
Alarm management je kao što smo opisali na početku postao jedna od vrlo značajnih disciplina u razvoju savremenih sistema procesnog upravljanja, i kao glavni zadatak mu se postavlja da predupredi neželjene ispade procesnih postrojenja, koji su u nekim slučajevima i sa katastrofalnim posledicama. Osnovna namena je zapravo da pravovremeno ukaže i omogući reagovanje operatera na ozbiljan problem u procesu. Alarm management sa puštanjem sistema u rad postaje aktivan činilac njegovog redovnog praćenja i održavanja, a ujedno ima ulogu podizanja kvaliteta upravljanja procesom. Upravljanje alarmima podrazumeva svakodnevnu analizu generisanih alarma, praćenje i analizu broja mernih alarmnih tačaka koje su izazvale neki alarm, njihov tip i prioritet (emergency, high, medium, low) i ukupan broj događaja koji su posledica njihove pojave.  Sve ove analize zapravo predstavljaju analizu i kontinualno praćenje kvaliteta upravljanja procesom. S druge strane, važan zadatak, i takođe jedan od prioriteta, je smanjenje broja takozvanih “dosadnih” alarma koji se objavljuju na operatorskoj stanici, javljaju se veliki broj puta i zahtevaju potvrdu od operatera svaki put kada se pojave. Oni, veoma često znaju da skrenu pažnju sa nekog drugog, možda u tom trenutku vrlo važnog alarma koji zahteva akciju operatera i na koji je neophodno odreagovati pravovremeno da se ne bi dovela u pitanje stabilnost procesa. S obzirom da je jedna od glavnih uloga alarm managementa da smanji broj alarma koji se javljaju u toku procesa rada (u toku radnog sata, dana, meseca, godine), da omogući operateru prioritetno i pravovremeno reagovanje u svakom trenutku, i da je u pitanju svakaodnevna analiza, primenjuje se kalkulacija koja je jednostavna za praćenje i poređenje:

  • Broj slučajeva koji se objavljaju na sat po operateru:
  • Broj slučajeva koji se objavljuju na 10 minuta po operateru:

* Ukupan broj objavljenih alarma se odnosi na prethodna 24 sata.

Prilikom puštanja većih kontrolno-nadzornih sistema u rad ovi rezultati su uglavnom vrlo visoki, a zadatak ljudi koji se bave alarm managementom je da taj broj vremenom, uz kontinuirano svakodnevno praćenje rada sistema, smanjuju. Neka vrednost koja se uzima kao referentna i kojoj se teži je da broj slučajeva koji se objavljuju na sat po operateru ne prelazi 6, a broj slučajeva koji se objavljuju na 10 minuta po operateru ne prelazi 1.

Dakle, ključni deo unapređenja alarmnih sistema je kompetentno individualno ili timsko praćenje alarma, a osnovne tehnike koje se primenjuju na unapređenju alarmnih sistema su:

  • Provera ponašanja alarma kroz praćenje svih poremećaja, incidenata i potvrda korisnosti, tj. upotrebljivosti alarma.
  • Podešavanje parametara “dosadnih” alarma.
  • Podešavanja “reset point”-a na alarmima koji se više puta uzastopno ponavljaju.
  • Eliminacija alarma koji ne definišu niti zahtevaju odgovor operatera.
  • Obezbedjenje kritičnog i visokog prioriteta za alarme koji to stvarno jesu.
  • Provera poruka alarma koje operater ne razume ili ne zna kako da odgovori na njih.
  • Predstaviti izvesnu krivu objavljivanja alarma uz listu alarma.

Svaka od ovih tehnika primenjuje se u zavisnosti od problema koji se javi uz sistematsko kontinuirano praćenje rada sistema i konsultacije sa korisnikom, tj. operaterom i doprinosi poboljšanju performansi i kvalitetu vođenja procesa.

ZAKLJUČAK
Sve u svemu upravljanje alarmima (alarm management) kao posebna disciplina u okviru projektovanja, implementacije i održavanja modernih kontrolno-nadzornih sistema ima svoje značajno mesto. Veoma važna oblast o kojoj se malo zna, nije toliko eksponirana, ali grana koja ima budućnost u razvoju i primeni novih tehnologija u oblasti kontrolno-nadzornih sistema u procesnoj industriji, posebno u industriji nafte i gasa, gde je izražena potreba za visokim nivoom bezbednosti i stabilnosti tehnoloških procesa.


Više informacija: IvDam Process Control, 11000 Beograd, Koste Abraševića 15, Tel: +381-11-2402575, 2402579, http://www.ivdamprocess.com/